Od ukidanja vanrednog stanja, u zadnjih nedelju dana još par porodica gledajući samouvereno „marširanje“ novopristiglih i onih koji su ovu zemlju već proglasili svojom, odlučilo je da proda stanove i da se odsele. A takođe je dobar deo odlučio i da ode u dobrovoljno „ izgnastvo“ iznajmljujući stanove u drugim delovima grada samo da izbegnu život u getu. Da, dobro ste čuli, u 21.veku , u jednom delu Beograda se živi kao u getu.
Kažu da se istorija ponavlja. I ponavlja se bar što se tiče Savamale. Turobnost i osećaj nelagode dok se krećeš ulicama, grč u želudcu što si bliži ulicama Gavrila Principa i Karađorđeve (mada osećaj ne nestaje i u ostalim delovima ovog dela Beograda) zamenili su prividni osećaj rasterećenosti u protekla dva meseca koliko je trajalo vanredno stanje. I tada smo se brinuli i nervirali, ali smo bar bili sigurni.
Sigurni u smislu da nismo okruženi onima iz čijih očiju isijava mržnja i čija bahatost i bezočnost prevazilazi naše poimanje ljudskih odnosa i koja su nama, bez obzira kakvi smo, strani. Ono što sam videla na licima svojih komšija u toku protekle dve nedelje, od kada smo ponovo preplavljeni neželjenim gostima, može se opisati rečima kao što su smrknutost i neka vrsta straha od nezvesnosti šta nam sutrašnji dan donosi.
Da li će ih biti 50, 100 i 200 na dnevnom nivou ako zanemarimo one koji su već dosta dugo smešteni po stanovima još bezobraznijih sugrađana koji za male ili velike pare prodaju sve nas? Da li će ponovo da preplave ulice tako da se stiče utisak kao da smo u Kabulu, Teheranu, Islamabadu…? Da li će ponovo krenuti napadi obesnih grupa Avganistanaca i ostalih?
A ono što je najbitnije je izuzetno loš osećaj bespomoćnosti jer znamo a i rečeno nam je i otvoreno da policija ne sme zbog nekakvih naredbi ( koje niko nije ni video a kamoli pročitao iako svaka naredba kao pravni akt mora biti objavljena u službenom glasilu ove zemlje) ništa da preduzima protiv migranata pravdajući svoje nepostupanje terminom „državni projekat“ pa šta god to značilo.
Mnogi ljudi , zbog nemogućnosti da izdrže pritisak i plašeći se za svoju bezbednost i bezbednost porodica u zadnje 4 godine odlučili su da stanove prodaju u bescenje samo da se oslobode i da na nekom drugom mestu žive koliko toliko slobodni. Od ukidanja vanrednog stanja, u zadnjih nedelju dana još par porodica gledajući samouvereno „marširanje“ novopristiglih i onih koji su ovu zemlju već proglasili svojom, odlučilo je da proda stanove i da se odsele. A takođe je dobar deo odlučio i da ode u dobrovoljno „ izgnastvo“ iznajmljujući stanove u drugim delovima grada samo da izbegnu život u getu. Da, dobro ste čuli, u 21.veku , u jednom delu Beograda se živi kao u getu.
Verovali ili ne. Sa prvim mrakom svi se zatvaraju u svoje stanove a preko dana se izlazi samo zbog odlaska na posao ili u kupovinu. Deca, sada ne idu u školu ali do pre dva meseca u školu i iz škole su ih dovodili ili odvodili roditelji ili drugi stariji članovi porodice jer je policija otvoreno na sastanku u osnovnoj školi , prisutnima saopštila da ne može garantovati bezbednost dece!!!
Park Luke Ćelovića ( kod Ekonomskog fakulteta) devastiran u toku preteklih godina, a obnovljen u toku vanrednog stanja, kada je bio pun naših ljudi koji su uživali na klupama van policijskog časa sada postaje ruglo. Ogromne grupe ga ponovo uništavaju i to zahvaljujući kioscima brze hrane sa čijih izloga natpisi na arapskom, urdu, paštu jeziku ili nekom drugom pismu bodu oči i koji su za inspekcije nedodirljivi. Park je između ostalog i stecište kurdske mafije koja „ žari i pali“ ali to za naše bezbedonosne službe izgleda da nije bitno. Bitno je ostvarivanje tog njihovog državnog projekta.
U ni jednoj evropskoj zemlji prihvatni centar za ilegalne migrante nije smešten u centru grada, ali zato te „demokratske zemlje“ štite isti, u samom centru Beograda za nas koji tu živimo i koji smo izloženi torturi i na samu pomisao da nam to smeta, da nam se uskraćuje Ustavom zagarantovana slobodu kretanja podjednako, i državni organ i NVO, nazivaju „ksenofobima“, „fašistima“ i „rasistima“.
Mi, koji smo ostali već razmišljamo o seobi. Ovaj deo grada je izgleda zauvek izgubljen za nas, građane Srbije a verovatno da je to i plan koji je odavno smišljen.
Izvor: Newspanel.rs
