NETWORK

Beograđanin uhapšen u Zaječeru zbog krijumčarenja ljudi!

Na ulazu u Zaječar, Beograđanin je uhapšen zbog krijumčarenja ljudi – u njegovom automobilu pronađeno je devet iregularnih migranata!

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Zaječaru, u saradnji sa policijskim službenicima Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, uhapsili su V. O. (1985) iz Beograda, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivična dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi, kao i posebni slučajevi falsifikovanja isprave.

Policija je sinoć, na ulazu u Zaječar, zaustavila V. O. koji je upravljao vozilom „fijat“ na kojem je, kako se sumnja, prethodno prelepio deo registarskih tablica. Pregledom automobila, pronađeno je devet iregularnih migranata.

Po nalogu dežurnog javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Zaječaru, osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 sati i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden tužilaštvu.

Krivični zakon u Srbiji predviđa kaznu do jedne godine zatvora za one koji bez dozvole pokušaju da pređu granicu. Za krijumčare je predviđena kazna od šest meseci do pet godina. Kazne su oštrije ukoliko su izvršioci članovi organizovanih kriminalnih grupa.

U čemu je razlika između trgovine ljudima i krijumčarenja migranata?

Kada je u pitanju krijumčarenje migranata cilj svakog ko se bavi vršenjem ovog krivičnog dela, jeste ostvarivanje zarade tako što će jedno lice ilegalno prebaciti preko jedne ili više međunarodnih granica uz pristanak osobe koja se krijumčari.

Sa druge strane, trgovci ljudima zarađuju kroz eksploataciju žrtava tokom dužeg vremenskog perioda. Dok krijumčarenje uvek podrazumeva prelazak državne granice, trgovina ljudima može biti i internog/lokalnog karaktera, kada se čitav proces odvija na teritoriji jedne države. Pored toga, pristanak žrtve trgovine ljudima na eksploataciju ne postoji. Njena poslušnost i učešće u eksploataciji osiguravaju putem pretnji, prinude, prevare i sl. Krijumčarene osobe mogu da idu gde žele kada stignu na destinaciju, odnosno ne ostaju vezane za krijumčara. Kod žrtava trgovine ljudima nema slobode kretanja.

ZaječarOnline/O.B.