U poslednje vreme se pojavila određena grupa kriminalaca, uglavnom iz Avganistana, koja ilegalno prebacuje izbeglice iz Srbije u Bosnu i Hercegovinu i dalje prema Hrvatskoj
Sarajevo – U Bosni i Hercegovini trenutno ima 1.520 migranata koji borave u četiri privremena prihvatna centra. Od početka godine kroz te centre, koji se nalaze na području Sarajevskog i Unsko-sanskog kantona, prošlo je nešto više od 18.000 migranata, koliko ih je otprilike registrovano i u godini ranije. S obzirom na činjenicu da proces migracija nije stao i da je i dalje aktivna „balkanska ruta”, u nadležnim institucijama BiH očekuju da će se migrantski talas nastaviti prema BiH i u narednom periodu. To prognozira i Žarko Laketa, direktor Službe za poslove sa strancima BiH.
U razgovoru za „Politiku” Laketa kaže da se BiH, generalno gledano, prilično uspešno nosi sa migrantskom krizom i da je ona, u suštini, pod kontrolom. Međutim, u poslednje vreme, napominje on, svedočimo i nekim događajima u „režiji” migranata koji predstavljaju vrlo ozbiljan izazov za ukupnu bezbednosnu situaciju u BiH. Podseća na nedavni pokušaj ilegalnog prebacivanja migranata sa tragičnim posledicama (utapanje migranata u Drini kod Zvornika) I na dva sveža međusobna obračuna migranata (Bihać i Sarajevo) koji su rezultirali ubistvom.
„U poslednje vreme u BiH se pojavila određena grupa kriminalaca migranata, poreklom uglavnom, iz Avganistana. Bave se ilegalnim prebacivanjem migranata iz Srbije u BiH i dalje prema Hrvatskoj. To im dođe kao neka vrsta unosnog biznisa. I što je još gore i opasnije, među njima ima i naoružanih. Skloni su i međusobnim obračunima, što dokazuju i dva pomenuta primera s početka ovog meseca u kojima je korišćeno oružje i ubijena dvojica mladih migranata”, kaže Laketa.
Mislim, dodaje on, da je ovo, sa bezbednosnog aspekta, vrlo ozbiljan problem i zato preduzimamo sve kako bismo ga uspešno rešili.
„Nadležne agencije na svim nivoima vlasti u BiH, uključujući i službu kojom rukovodim, raspolažu nekim podacima i informacijama o tim kriminalnim grupama među migrantima i redovno ih razmenjuju. Takođe, zajedno sprovodimo određene operativne aktivnosti u prihvatnim centrima, kao što je to bilo nedavno u kampu u Blažuju kod Sarajeva, kojom prilikom smo našli i određene količine oružja i oruđa. Jedan broj lica stavili smo pod nadzor u naš imigracioni centar u Istočnom Sarajevu, a neki su i procesuirani”, objašnjava Laketa.
On, inače, smatra da je, kad su u pitanju problemi o kojim govori, a koji imaju negativan uticaj na bezbednost u BiH i s kojima se suočavaju i zemlje u okruženju, najvažnija zaštita granica, odnosno pojačan nadzor. „Na tome moramo zajedno raditi mnogo više, kako bismo uspešno sprečavali prelazak migranata”, naglašava Laketa i dodaje da, u ovom trenutku, Graničnoj policiji BiH nedostaje prilično veliki broj ljudi, što je, kako on kaže, problem više u situaciji koja jeste.
Sa zemljama u okruženju BiH ima potpisane sporazume o readmisiji i za sada, sudeći po Laketinim rečima, najbolju komunikaciju po tom pitanju BiH ima sa Hrvatskom, ali i „sve bolje rezultate”, kad je reč o saradnji sa Srbijom i Crnom Gorom.
Pre nekoliko dana, ministar bezbednosti u Savetu ministara Nenad Nešić izjavio je kako migranti u BiH postaju sve nasilniji i da su bezbednosne agencije spremne da se suoče s tim problemom. „To nije ništa novo, to se dešava u regionu i očigledno je da su sada u sve to ruke umešali različiti interesi – migranti imaju svoje interese, zatim različite grupe koje se između sebe sukobljavaju i to je novi vid kriminala koji je prisutan na teritoriji BiH”, kaže Nešić.
Izvor: politika.rs
