Medijima kruže brojni snimci brodolomnika, izbeglica u nevolji na Mediteranu. Ali kako te slike deluju na ljude koji planiraju takvo putovanje – u bolju budućnost?
Prevrnuti čamci u Sredozemnom moru, akcije spašavanja na moru, libijska obalska straža koja napada brodove migranata i izbeglica – društvenim mrežama kruže brojne priče i videozapisi. I ljudima koji se spremaju na ovaj put su one poznate.
Jedan od njih je Alija. Te slike ga ne plaše. Njegov plan: stići u Evropu – bilo šta bilo. Nakon svih zemalja kroz koje je morao da prođe još uvek je, kako kaže, u dobroj formi.
„Ne bojim se smrti”, kaže Ali i dodaje da se oseća kao ratnik.
Ali je iz Toga u zapadnoj Africi. Trebalo mu je tri godine da dođe u glavni grad Maroka, Rabat. Sada je zaglavljen, poput mnogih migranata iz podsaharskih zemalja.
Ali ne žele samo oni u Evropu. Brojni mladi ljudi u Maroku žele to isto. Procenjuje se da je nezaposlenost mladih u velikim gradovima u Maroku iznad 40 posto.
Priča o Rašidu
To je priča i o Rašidu, u srednjim dvadesetim godinama. Njegova je porodica siromašna. Uspeo je da završi studije i preživljavao je zahvaljujući ugovorima na određeno vreme, kaže njegov prijatelj Munir Keđi, producent u ARD studiju severozapadne Afrike.
“U jednom trenutku je izgubio životnu radost. Pokušao sam da ga uverim da Evropa nije raj. Pokušao sam da mu preko prijateljia nađem posao. Nije hteo. Bio je opsednut odlaskom. Hteo je da pokuša još jednom. ”
Rašid je se utopio Sredozemlju 2017. Pre toga je već jednom pokušao da dođe u Evropu, ali je bio deportovan. Pre četiri godine prokrijumčaren je iz Tunisa u Libiju. Mesecima kasnije, pretrpani brod, u kojem je bio, prevrnuo se usred noći. Preživeli su kasnije porodici poslali fotografije i vest o njegovoj smrti.
Rašidu su bile poznate slike spašavanja, znao je koliki je rizik i da može da izgubi život. O tome su razgovarali nekoliko puta, kaže Munir Kejđi.
Društvene mreže igraju glavnu ulogu
Društvene mreže igraju glavnu ulogu kod mnogih ljudi kada je reč o njihovoj želji za migracijom.
To kaže Mohamed Benaisa, predsednik nevladine organizacije za ljudska prava u Maroku. No često su impresivnije slike migranata koji su stigli u Evropu.
“Postoje video zapisi marokanskih emigranata koje objavljuju kada stignu u Evropu. To podstiče i druge da pokušaju. Pogotovo maloletnike. I oni vide pozitivne strane i čvrsto veruju da se neće utopiti, da će biti akcije spašavanja. One ih podstiču da ostvare svoj san. A to je jače od smrti”, kaže Kejđi.
Za mnoge to opasno putovanje preko Mediterana nema srećan kraj. Prema navodima Međunarodne organizacije za migracije, IOM, od početka godine na Sredozemlju je izgubilo život više od 800 migranata. Procenjuje se da je broj neprijavljenih slučajeva mnogo veći.
Izvor: DW
