Oni koji su izazvali migrantsku krizu, neka je i sami rješavaju, ne prebacujući taj teret na leđa drugih, manjih evropskih država koje s migrantskom problematikom, ali i s njenim uzrocima, nemaju apsolutno nikakve veze.
Kaže ovo za “Glas Srpske” ministar bezbjednosti u Savjetu ministara BiH Nenad Nešić, komentarišući aktuelna dešavanja u Evropi, odnosno pokušaje sve većeg broja zemalja da nakon što su prvobitno otvorili svoja vrata, jer im je tada nedostajalo radne snage, sada ista zatvore te taj teret prebace na druge manje zemlje, a prije svega balkanske među kojima je i BiH, odnosno Republika Srpska.
Nešić kaže da još nije imao priliku da se upozna sa sadržajem pisma UNHCR-a u kom ova organizacija od domaćih vlasti, kako na državnom tako i entitetskom nivou, traži da ubuduće one na sebe preuzmu ekonomski, odnosno finansijski teret izdržavanja migranata, ali i da o tom pitanju ima jasan i nedvosmislen stav.
– Migranti nisu naš problem, nego njihov. Oni su napravili problem i neka ga riješe. Ako se budu tako odnosili prema nama mi bi trebalo da nađemo adekvatan odgovor i da zaštitimo sebe – istakao je Nešić.
Slično mišljenje iznio je i politikolog Ljubiša Malenica iz Centra za društveno-politička istraživanja, poručujući da Srpska ne može sebi priuštiti luksuz pretvaranja u društveni eksperiment zarad interesa kolektivnog Zapada niti preuzeti ekonomski teret brige za migrante na uštrb potreba sopstvenog građanstva. Smatra da je ovo novi u nizu pritisaka na Republiku Srpsku od strane zapadnih centara moći, koji ne znaju kako da se izbore sa migrantima, ali i troškovima njihovog zbrinjavanja.
– Teret migracija želi se prebaciti na manje evropske države. U isto vrijeme Njemačka ponovo uvodi kontrolu sopstvenih granica kako bi se pokušala suprotstaviti migracionim tokovima te zaštititi od islamističkog radikalizma. I Austrija nedvosmisleno odbija da prihvati one migrante koje Berlin odbije – kaže Malenica.
Smatra i da bi za razliku od nekih drugih evropskih zemalja, dugoročni interes Srpske trebalo da bude – razvoj funkcionalne pronatalitetne politike i stvaranje povoljnijeg ekonomskog i društvenog ambijenta za povratak iseljenika iz inostranstva, jer iskustva velikih evropskih država jasno ilustruju da prihvatanje migranata sa sobom nosi čitav niz izazova i novih problema te da je trenutna stvarnost zapadne Evrope odraz neuspjeha ideoloških i demografskih politika kolektivnog Zapada.
Navodi da od 2015. godine, kada je Angela Merkel otvorila kapije Njemačke, ali i same EU migrantima iz Azije i Afrike jasno iskristalisala nemoć zapadne kulture da izvrši asimilaciju ili integraciju migrantskih zajednica u zemlji domaćina.
Ukazuje i da je to kasnije uticalo i na stanje političke stabilnosti zemalja Zapada te dovelo u pitanje položaj i status njihovih trenutnih političko-ideoloških elita.
– Zato im je neophodno rješenje, a poželjno je da troškove snose drugi, uprkos činjenici da je za sam fenomen masovnih migracija i povezane probleme direktno odgovorna neokolonijalna i neoliberalna politika zapadnih zemalja – poručio je Malenica.
Zatvaranje Njemačke
Ministarstvo unutrašnjih poslova Njemačke najavilo je uvođenje privremenih graničnih kontrola na svim kopnenim granicama kako bi se, kako je saopšteno, obuzdale neregularne migracije i zaštitila javnost od islamističkog ekstremizma. Njemačka inače ima 3.700 kilometara dugu granicu s Danskom, Holandijom, Belgijom, Luksemburgom, Francuskom, Švajcarskom, Austrijom, Češkom i Poljskom.
Izvor:infobijeljina.com
