Udes na putu Preševo–Bujanovac kod sela Aliđerce, kada su tri migranta poginula, a 12 ih je povređeno, pokazuje svu patnju izbeglica, njihov položaj i tragediju, kaže za „Politiku” Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.
„Ova saobraćajna nesreća pokazuje i da proces krijumčarenja migranata i dalje traje i da je nezaustavljiv”, dodaje on.
Prošlog ponedeljka, oko ponoći, prevrnuo se „be-em-ve” pretovaren migrantima. Policija je utvrdila da je udes izazvao državljanin Srbije R. R. (43), koji je u automobilu prevozio čak 14 osoba, među kojima su bili i žene i deca.
R. R. je uhapšen i suočava se sa optužbama za teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja i nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi. Osumnjičeni je vozio brzo i zbog neprilagođene brzine sleteo je sa puta i prevrnuo se. Kako saznajemo, on čak nije imao ni vozačku dozvolu, a i automobil nije bio njegov, već je vozilo pozajmio od prijatelja H. M. iz sela Strezovce.
Ilegalni migranti koji su bili u ovom „be-em-veu” došli su iz afroazijskih zemalja i kod sebe nisu imali dokumenta. Nakon nesreće policija nije odmah mogla da utvrdi njihov identitet.
„Zbog opasnosti da ih ne otkrije policija, krijumčari migrante voze noću, velikom brzinom i sporednim putevima.
Na krijumčarenju se zarađuje mnogo novca, a ne vodi se računa o bezbednosti i ljudskim životima. Ovakve saobraćajne nesreće najčešće se dešavaju kada u tim lancima krijumčarenja učestvuju osobe koje ranije i nisu imale nikakva krivična dela. Krijumčarske grupe često angažuju lokalne građane za razne potrebe –logistiku, vožnju, smeštaj…”, objašnjava Radoš Đurović.
Naš sagovornik kaže da krijumčarske bande imaju razrađene šeme vrbovanja i građanima obećavaju velike svote novca ako za njih samo prevezu „nešto”.
„A onda ih usred noći stave pred svršen čin. To ’nešto’ budu migranti, a ovi koji su prihvatili posao, u panici i strahu, a pod pritiskom, rade šta su obećali i prave greške. Krijumčari migrante tretiraju kao robu”, ističe Đurović.
Ovaj „prljavi posao” je kao epidemija, a mi kao sistem ne možemo da se izborimo s tim, ističe direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila i dodaje da u poslednje vreme jača krijumčarenje ljudi na granici Srbije sa Severnom Makedonijom.
Dobra lova motiviše ljude bez krivičnih dosijea da se za kratko vreme lako uključe u krijumčarske grupe.
„Mi smo neka vrsta Mediterana na Balkanu. Na Mediteranu migranti stradaju u moru jer ih u velikim grupama prevoze nekim nesigurnim i raspalim brodovima, a ovde ginu u saobraćajnim nesrećama. Naša javnost malo zna i da je bilo mnogo slučajeva utapanja migranata u Dunavu, Tisi, Savi. Neki nesrećnici su u našoj zemlji skončali i od smrzavanja”, kaže Đurović.
Šta se dešava sa onim migrantima koji prežive saobraćajne nesreće i povređeni i bolesni ostanu u Srbiji?
„Takvi slučajevi su posebna tragedija. Problemi nastaju u vezi sa tim ko će da snosi troškove njihovog boravka, lečenja i života u našoj zemlji. Mnogi od njih nisu ni tražili azil. Sve zavisi od slučaja do slučaja, ali i institucije, bolnice i rehabilitacionog centra – koliko će se potruditi da im pomognu. Mnogi migranti su u procesu lečenja umrli u Srbiji, a neki su ostali invalidi”, kaže Radoš Đurović.
Pojedini mediji objavili su prošle nedelje snimke na kojima se vide migranti bez odeće kako hodaju na hladnoći po mraku u pograničnoj oblasti između Srbije i Severne Makedonije. Uz ove snimke objavljene su i tvrdnje da je srpska policija sredinom februara nasilno vratila te migrante sa granice u selo Lojane u Severnoj Makedoniji.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije odmah je demantovalo ove informacije.
Uprava granične policije dobila je zahtev od graničnih organa Severne Makedonije za izjašnjenje u vezi sa događajima u selu Lojane, gde su tokom noći i prepodneva tog dana zatečene dve grupe iregularnih migranata, koji su tvrdili da su ih srpski policajci navodno tukli, puštali službene pse na njih koji su ih izujedali, nakon čega su ih skinuli u donji veš i primorali da se pešice vrate u Severnu Makedoniju. Srpska policija je odmah po prijemu ovog zahteva, u Regionalnom centru granične policije prema Severnoj Makedoniji sve proverila i utvrdila da u to vreme na navedenom području nije ni bilo naših policijskih patrola. Iz MUP-a su rekli da Uprava granične policije u obavljanju poslova nadzora državne granice ne koristi službene pse niti ih uopšte poseduje u okviru svoje organizacione jedinice, a da u vezi sa spornim događajima nema potvrde da su se desili na teritoriji Srbije.
U vezi sa ovim navodnim događajima, Uprava granične policije zatražila je i dodatne informacije od nadležnih organa Severne Makedonije.
Od 13. januara prošle godine nadzor državne granice između Srbije i Severne Makedonije pripadnici Uprave granične policije vrše uz pomoć policijskih službenika Austrije i Mađarske, a u okviru memoranduma o trilateralnoj saradnji.
U MUP-u su istakli da pripadnici austrijske i mađarske policije do sada nisu prijavili nijedan incident niti zloupotrebe od strane srpske granične policije na poslovima nadzora državne granice.
„Srbija od početka migrantske krize radi na suzbijanju iregularnih migracija, uz apsolutno poštovanje ljudskih prava”, rečeno je u MUP-u Srbije.
Izvor: politika.rs
