Usred zagušljive, prostrane hale muškarci sede u tišini, bez ičega što bi im zaokupilo pažnju osim čekanja.
Natpisi stare turističke manifestacije postavljeni iza njih, pozivaju posetioce da „istraže lepotu prirode” uz prikaz uvala i plaža na Kritu.
Ali oni koji se sada drže u nekadašnjem izložbenom centru Aji nisu došli na grčko ostrvo kao turisti.
To su migranti koji su rizikovali život da pređu more iz Libije do južne tačke Evrope, a zatim su pritovreni i lišeni prava da podnesu zahtev za azil.
Sa Krita se sada premeštaju u zatvorene centre na kopnu.
Pravo svakog čoveka da traži zaštitu ili azil, zagarantovano je zakonima Evropske unije (EU), međunarodnim pravom, pa i Ustavom Grčke.
Međutim, ranije ovog meseca grčka vlada je poništila to pravo na period od najmanje tri meseca, što je izazvalo osudu pravnika za ljudska prava.
Grčka je u „vanrednom stanju”, kazao je za BBC Tanos Plevris, novi ministar za migracije.
Upozorava da će uslediti „invazija” ukoliko Evropa ne preduzme oštre mere i kaže da je potrebno odvraćati migrante.
„Svako ko dođe biće pritvoren i vraćen”, naglašava ministar.
Natpisi stare turističke manifestacije postavljeni iza njih, pozivaju posetioce da „istraže lepotu prirode” uz prikaz uvala i plaža na Kritu.
Ali oni koji se sada drže u nekadašnjem izložbenom centru Aji nisu došli na grčko ostrvo kao turisti.
To su migranti koji su rizikovali život da pređu more iz Libije do južne tačke Evrope, a zatim su pritovreni i lišeni prava da podnesu zahtev za azil.
Sa Krita se sada premeštaju u zatvorene centre na kopnu.
Pravo svakog čoveka da traži zaštitu ili azil, zagarantovano je zakonima Evropske unije (EU), međunarodnim pravom, pa i Ustavom Grčke.
Međutim, ranije ovog meseca grčka vlada je poništila to pravo na period od najmanje tri meseca, što je izazvalo osudu pravnika za ljudska prava.
Grčka je u „vanrednom stanju”, kazao je za BBC Tanos Plevris, novi ministar za migracije.
Upozorava da će uslediti „invazija” ukoliko Evropa ne preduzme oštre mere i kaže da je potrebno odvraćati migrante.
„Svako ko dođe biće pritvoren i vraćen”, naglašava ministar.
Stražari u starom izložbenom centra su migrantima zabranili da razgovaraju sa nama.
„Oni su u pritvoru”, rekli su nam.
Grčku je zahvatio toplotni talas, i mnogi muškarci su bili u potkošuljama ili bez majica.
U uglovima prostorije ima nekoliko slavina, ali nema pravih tuševa, a na podu su samo prljava ćebad.
Pored vrata su kutije u kojima su donirana garderoba i igračke, ali stražari ih nisu raspakovali strahujući da će to da izazove tuču.
Tokom dva dana, videli smo samo nekoliko stotina migranata u ovoj hali, a čuli smo da dolaze iz Egipta, Bangladeša, Jemena, i Sudana.
U ćošku su sedeli dvadesetak tinejdžera i dve žene.
Međutim, kada je tokom jednog vikenda u julu stiglo 900 ljudi iz Libije, u centru je bila ogromna gužva.
Od januara do kraja juna, na Krit je stiglo više od 7.000 migranata, više od tri puta nego u 2024. godini.
U tom periodu, Fronteks, Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu, je na istočnom Sredozemlju zabeležio skoro 20.000 prelazaka, a koridor Libija-Krit je sada glavna ruta.
Krijumčari ljudi su u većoj meri počeli da šalju ljude ka Kritu nakon što je pre nekoliko godina Italija potpisala veoma kontroverzni sporazum sa Libijom, koji omogućava presretanje na moru i vraćanje migranata, uprkos brojnim dokazima o kršenju ljudskih prava.
A sredinom jula, i vlada u Atini je odlučila da preduzme oštre mere.
„Put ka Grčkoj se zatvara”, rekao je premijer Kirijakos Micotakis u parlamentu, najavljujući da će svi migranti koji nezakonito uđu biti uhapšeni.
Nekoliko dana kasnije, Mustafa, dvadesetogodišnjak koji je pobegao od rata u Sudanu, je pritvoren.
Natpisi stare turističke manifestacije postavljeni iza njih, pozivaju posetioce da „istraže lepotu prirode” uz prikaz uvala i plaža na Kritu.
Ali oni koji se sada drže u nekadašnjem izložbenom centru Aji nisu došli na grčko ostrvo kao turisti.
To su migranti koji su rizikovali život da pređu more iz Libije do južne tačke Evrope, a zatim su pritovreni i lišeni prava da podnesu zahtev za azil.
Sa Krita se sada premeštaju u zatvorene centre na kopnu.
Pravo svakog čoveka da traži zaštitu ili azil, zagarantovano je zakonima Evropske unije (EU), međunarodnim pravom, pa i Ustavom Grčke.
Međutim, ranije ovog meseca grčka vlada je poništila to pravo na period od najmanje tri meseca, što je izazvalo osudu pravnika za ljudska prava.
Grčka je u „vanrednom stanju”, kazao je za BBC Tanos Plevris, novi ministar za migracije.
Upozorava da će uslediti „invazija” ukoliko Evropa ne preduzme oštre mere i kaže da je potrebno odvraćati migrante.
„Svako ko dođe biće pritvoren i vraćen”, naglašava ministar.
- Da li će EU otvarati centre za slanje migranata na Zapadnom Balkanu
- Masovni talas migracija menja evropsku politiku
- Grčka obalska straža je bacala migrante sa palube u smrt, tvrde očevici
Stražari u starom izložbenom centra su migrantima zabranili da razgovaraju sa nama.
„Oni su u pritvoru”, rekli su nam.
Grčku je zahvatio toplotni talas, i mnogi muškarci su bili u potkošuljama ili bez majica.
U uglovima prostorije ima nekoliko slavina, ali nema pravih tuševa, a na podu su samo prljava ćebad.
Pored vrata su kutije u kojima su donirana garderoba i igračke, ali stražari ih nisu raspakovali strahujući da će to da izazove tuču.
Tokom dva dana, videli smo samo nekoliko stotina migranata u ovoj hali, a čuli smo da dolaze iz Egipta, Bangladeša, Jemena, i Sudana.
U ćošku su sedeli dvadesetak tinejdžera i dve žene.
Međutim, kada je tokom jednog vikenda u julu stiglo 900 ljudi iz Libije, u centru je bila ogromna gužva.
Od januara do kraja juna, na Krit je stiglo više od 7.000 migranata, više od tri puta nego u 2024. godini.
U tom periodu, Fronteks, Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu, je na istočnom Sredozemlju zabeležio skoro 20.000 prelazaka, a koridor Libija-Krit je sada glavna ruta.
Krijumčari ljudi su u većoj meri počeli da šalju ljude ka Kritu nakon što je pre nekoliko godina Italija potpisala veoma kontroverzni sporazum sa Libijom, koji omogućava presretanje na moru i vraćanje migranata, uprkos brojnim dokazima o kršenju ljudskih prava.
A sredinom jula, i vlada u Atini je odlučila da preduzme oštre mere.
„Put ka Grčkoj se zatvara”, rekao je premijer Kirijakos Micotakis u parlamentu, najavljujući da će svi migranti koji nezakonito uđu biti uhapšeni.
Nekoliko dana kasnije, Mustafa, dvadesetogodišnjak koji je pobegao od rata u Sudanu, je pritvoren.
Iz centra na Kritu, Mustafa je prebačen u kamp u okolini Atine poznat kao Amigdaleza.
To su redovi sivih montažnih baraka na čistini, okruženoj visokom ogradom i sigurnosnim kamerama.
„Ovde živimo kao u zatvoru”, rekao mi je Mustafa kada sam uspela da stupimo u kontakt sa njim putem telefona.
„Ne dozvoljavaju nam da se krećemo.
„Nemamo ni odeću ni obuću.
„U veoma smo lošoj situaciji”.
Advokati koji su obišli kamp Amigdalezu potvrdili su njegovu priču, i kažu da migrant koji su nedavno došli idu bosi po vreloj zemlji i da im se prižaju samo osnovne informacija o njihovom statusu.
Obično se državljanima Sudana odobrava azil u Evropi.
Izvor: Blic.rs
