Kako danas izgledaju migrantske rute i kako se oni prilagođavaju pojačanim kontrolama na granicama, objašnjava za Informer kriminolog Ratomir Antonović.
Balkan se već godinama nalazi na jednoj od glavnih migrantskih ruta ka Evropi. Migranti, koji napuštaju svoje zemlje pogođene ratovima i siromaštvom nastoje da stignu do zemalja Evropske Unije u potrazi za boljim životom. Međutim, kako vreme prolazi, a države pooštravaju kontrolu granica i otežavaju ilegalne prelaske, oni su primorani da tragaju za alternativnim pravcima.
Iako im se trase kroz Balkan stalno menjaju, Srbija je za njih i dalje jedna od ključnih tranzitnih zemalja.
Kroz našu zemlju najčešće prolaze migranti iz Sirije, Avganistana, Maroka, Pakistana i Bangladeša, ali i iz Iraka, Irana, kao i sve veći broj državljana afričkih zemalja, koji pokušavaju da se domognu zapadnih zemalja. Kada je Mađarska donela odluku da zatvori put preko njene zemlje, drastično je povećan broj ilegalnih prelazaka granice između Srbije i Rumunije.
Upravo te pojačane kontrole na pojedinim granicama, posebno prema Mađarskoj, primorale su krijumčarske mreže da neprestano traže nove pravce, zbog čega se i kretanje migranata sve češće preusmerava preko različitih delova Srbije ka Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini ili drugim susednim državama.
Iako se u javnosti često postavlja pitanje da li veći priliv migranata predstavlja bezbednosni rizik za našu zemlju, kriminolog Ratomir Antonović za Informer kaže da je važno razumeti njihov osnovni cilj. Većina njih našu Srbiju vidi isključivo kao usputnu stanicu na putu ka razvijenijim evropskim državama.
– Oni dolaze iz Azije, a u poslednje vreme i iz afričkih delova, kroz Srbiju samo prolaze kako bi došli do centralne Evrope gde se živi najbolje. Stalno traže alternativu pošto je Mađarska orijentisana protiv migranata, a Hrvatska otvoreno nije protiv, pa uvek nalaze neke načine kako da ih preusmere kako bi stigli do krajnjeg cilja – bogatijih zemalja koje imaju prihvatne centre – navodi kriminolog Ratomir Antonović.
Kako dalje objašnjava, kada bi se pitali migranti, u Srbiji bi ostali što kraće, ali ih okolnosti često primoravaju da se ovde zadrže duže nego što su planirali.
– Ne treba da imamo strah od migranata jer oni žele da ostanu što kraće u Srbiji – silom prilika prolaze – ističe kriminolog.
I dok zemlje regiona i Evropske unije pooštravaju kontrolu granica, migrantske rute nastavljaju da se prilagođavaju novonastalim okolnostima. Zbog toga, Balkan, a samim tim i Srbija, ostaje jedna od ključnih tranzitnih tačaka na putu ka Evropskoj Uniji.
Izvor: informer.rs
