Nema razloga za zabrinutost, ali ne bi bilo dobro da se nastavi pojačan pritisak na granicu, kaže za „Politiku” Žarko Laketa, direktor Službe za poslove sa strancima
Sarajevo – Bosna i Hercegovina, kao i sve druge „kapije” na putu ka Evropi, već godinama trpi ogroman pritisak ilegalnih migracija preko svoje teritorije. Nadležni kažu da je, uprkos prilivu sve većeg broja migranata koji pokušavaju ilegalno da uđu u BiH i po mogućnosti nastave put do željene destinacije, situacija pod kontrolom.
Žarko Laketa, direktor Službe za poslove sa strancima, koja u slučaju sprečavanja ilegalnih migracija ima značajnu ulogu, ocenjuje da trenutna situacija, i pored povećanog priliva migranata, nije alarmantna i da je povoljnija u odnosu na one iz nekih ranijih godina.
„Od početka ove godine do danas registrovano je oko 25.000 migranata koji su nelegalno ušli u BiH. I među njima najviše je bilo onih koji su stigli iz Avganistana, Tunisa, Pakistana, Maroka, Turske… U poređenju s istim periodom prošle godine broj evidentiranih veći je za oko 30 odsto. Uprkos toj činjenici, još nema razloga za posebnu zabrinutost, ali u svakom slučaju ne bi bilo dobro da se nastavi ovako pojačan pritisak na granicu BiH”, rekao je Laketa za „Politiku”.
Napomenuo je da se služba kojom rukovodi, zajedno s Graničnom policijom i svim drugim bezbednosnim i policijski agencijama u BiH, prilično uspešno nosi s problemom nezakonitih migracija. Nedavno su, kaže, u samo jednom danu sprečili ulazak 275 migranata i vratili ih u zemlju iz koje su pokušali da uđu u BiH. U toj grupi je i 20 migranata afroazijskog porekla otkrivenih pre neki dan u čamcu koji je preko Drine plovio iz pravca Srbije.
Laketa posebno ističe dobru saradnju s bezbednosnim i policijskim strukturama susednih zemalja. Podseća da BiH sa Srbijom i Crnom Gorom ima potpisane sporazume o readmisiji na osnovu kojih mogu da vrate „uhvaćene” migrante ukoliko se utvrdi da su iz tih zemalja ušli u BiH. Isto to, kaže, radi i Hrvatska kad na svojoj teritoriji otkrije migrante koji su nelegalno ušli iz BiH.
Inače, u ovom trenutku u BiH u četiri privremena centra (dva u Unsko-sanskom kantonu i dva u Kantonu Sarajevo) boravi 2.790 migranata. Svi oni, ili većina njih, što nam je potvrdio i Laketa, žele da se dokopaju neke od evropskih zemalja. U tom pokušaju otkriveno je pre nekoliko dan 75 migranata u jednoj kući kod Velike Kladuše, u akciji koju su zajedno provele Granična policija i Služba za poslove sa strancima. Jedan broj njih vraćen je u zemlju iz koje su ušli u BiH, a ostali su smešteni u privremene prihvatne centre.
O aktuelnoj temi, odnosno planu prenošenja odgovornosti na vlasti BiH za upravljanje migracijama razgovarali su ovih dana u Sarajevu sa šefom Delegacije EU u BiH Johanom Satlerom ministri za bezbednost i za ljudska prava i izbeglice Nenad Nešić i Sevlid Hurtić.
Nakon sastanka Nešić je izjavio da su Satleru rekli da je „BiH spremna da pristupi procesu tranzicije” i da preuzme obaveze koje su dale međunarodne organizacije, ali da je potrebno da i oni budu tu i da pomognu finansijski.
„Informisali smo ga da migrantska kriza nije problem BiH, nego cele EU i da je BiH kolateralna šteta migrantske krize jer migranti žele u EU”, rekao je Nešić i naglasio da „BiH neće postati depo migranata”.
Izvor: Politika.rs
