Zapadne zemlje koriste region Zapadnog Balkana za potencijalno rešavanje migrantske krize
Kosovo se pominje kao potencijalna destinacija za smeštaj migranata i stranih zatvorenika
U pokušaju da rastereti svoj sistem i smanji broj ilegalnih boravaka, Belgija razmatra mogućnost smeštaja stranaca – zatvorenika u inostranstvu, posebno u zemljama Zapadnog Balkana. Ideja je da osuđeni strani državljani služe kazne van Belgije, što bi moglo uključivati i Kosovo, dok Danska već sprovodi sličan model. Koliko ovakve namere evropskih država mogu da ugroze regionalnu bezbednost i da li postoji opasnost za srpsko stanovništvo koje živi na severu Kosova? Takvi aranžmani nose ozbiljne rizike, ne samo za lokalno stanovništvo, već i za širu regionalnu bezbednost, zaključuju analitičari.
Zapadne zemlje suočene sa migrantskom krizom i rastom kriminala traže rešenja van svojih granica, a region Zapadnog Balkana sve češće vide kao prostor za premeštanje tog problema. Kosovo i Metohija se u tom kontekstu pominju kao potencijalna destinacija za zatvorenike i migrante. Belgijska ministarka za azil i migracije je već razgovarala sa Albanijom i kosovskim vlastima o iznajmljivanju zatvorskih kapaciteta.
Milovan Drecun, rekao je za “Blic” TV da “mnoge zapadne zemlje žele da se reše migranata, posebno onih ilegalnih migranata”.
– I potrebne su im takve labave tvorevine, kao što je takozvano Kosovo, i kao što je sama Albanija, koje bi prihvatile sve to. Dakle, da skinu teret sa sebe, da prebace teret i odgovornost na druge. I tu ništa nije neočekivano – rekao je Drecun.
Zoran Milivojević, bivši diplomata, rekao je za “Blic” TV da se zna “koliko su na Kosovu nesigurni zatvori i koliko vlada neka vrsta korupcije”.
– Mogući su svakakvi aranžmani, a na slobodi takva lica na našoj teritoriji je neposredna opasnost. Ja zato i prozivam te institucije koje su zadužene za stabilnost i bezbednost, imajući u vidu da Kosovo i Metohija ima međunarodni status. I ima međunarodne strukture koje se moraju brinuti o bezbednosti – rekao je Milivojević.
Uključivanje Belgije, a potencijalno i drugih evropskih država, pokazuje da ovo nije izolovan slučaj već trend. Kosovo i Metohija nemaju kapacitete ni institucionalnu stabilnost da prime veći broj zatvorenika imigranata, naglašavaju stručnjaci. Svaki bezbednosni problem na tom prostoru direktno se preliva i na Srbiju, ali i na celu Evropu.
– To su u glavnom ilegalni migranti koji su muslimanske veroispovesti, a među njima ima onih koji su ekstremni i koji podržavaju ideologiju i ciljeve, recimo, terorističke organizacije, koja je Islamska država ili neke druge, i onda bi bili možda spremni da u određenom trenutku, ako ne budu pod kontrolom tamošnjih vlasti, da ona ugroze bezbednost srpskog naroda – kaže Drecun.
Priština u prijemu migranata zatvorenika vidi priliku da pokaže lojalnost NATO savezu i obezbedi političku podršku zapadnih država. Takvi potezi deo su strategije približavanja NATO-u, koji je za prištinske vlasti prioritetni cilj.
– Politika koju sprovode privremene vlasti i institucije u Prištini nam daje za pravo da budemo, ja bih rekao, ne samo oprezni nego da se pozivamo na potrebu da možda i one strukture koje su zadužene za stabilnost i bezbednost na terenu deluju. Tu pre svega mislim na dve strukture koje su prvog reda važne. To je KFOR s jedne strane. I s druge strane EULEX, kome je prva briga i prva obaveza upravo ta pravna, pravna, ja bih rekao, struktura ne samo vlasti, nego i institucije koje bi morale o tome da se brinu – rekao je Milivojević.
Iako se procenjuje da migranti sa Kosova i Metohije ne mogu lako da završe u centralnoj Srbiji, bezbednosni rizici I dalje postoje. Dodatnu zabrinutost izaziva mogućnost prisustva ekstremističkih elemenata među migrantima,saglasni su naši sagovornici. U uslovima slabe kontrole i nestabilnih institucija, takvi rizici ne mogu se zanemariti.
Izvor: blic.rs
