Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, rekao je da se migrantska ruta kroz Srbiju poslednjih meseci, najverovatnije samo privremeno, premestila na zapad, ka Bosni i Hercegovini, umesto ka Mađarskoj.
„Prema našim procenama, najmanje 7.000 ljudi se u poslednjih nekoliko meseci sa severa zemlje uputilo ka centralnoj i zapadnoj Srbiji i prešlo, u najvećem broju, u BiH. Novi ljudi dolaze u našu zemlju iz Severne Makedonije i Bugarske”, rekao je Đurović za Tanjug.
On je istakao da se BiH kao varijanta na balkanskoj ruti otvara jer postoje prepreke na nekim drugim njenim delovima, pogotovo onda kada iz Vojvodine ne može da se pređe u zemlje EU. Đurović je objasnio da tim putem migranti iz Srbije ulaze u BiH, odatle idu za Hrvatsku, a zatim ka Sloveniji i Italiji, zaobilazeći Austriju i Mađarsku.
„Borba protiv krijumčara ljudima naše policije na severu zemlje doprinela je da se ruta promeni, jer su razbijeni glavni krijumčarski lanci onih koji su se oružano sukobljavali među sobom i koji su nanosili velike probleme u lokalnoj sredini i strah i uopšte ugrožavali bezbednost. Sada kada nema tih krijumčarskih bandi, ljudi sami, uz pomoć taksista ili nekih lokalnih kriminalnih struktura, pokušavaju da pređu Drinu”, naveo je Đurović.
On je dodao da se bosanska ruta javlja kada nema druge alternative, jer je teška za prelazak.
„Bosna je ispresecana uvalama, dolinama, rekama, slaba je putna infrastruktura i onda je teško i ljudima da putuju. Na granici BiH i Hrvatske postoje povoljni uslovi da se granica pređe, jer je teško da se ona odbrani ili kontroliše zbog planinskog terena. Oko 800 kilometara granice između ove dve zemlje prave probleme Hrvatima”, naveo je Đurović.
On je naglasio da postoji i drugi krak ka Bosni i da ljudi dolaze iz pravca Albanije i KiM, kreću se preko severne Crne Gore, pa onda iz Srbije ka Bosni i Hercegovini.
„Ta dva kraka se nekako spajaju na Drini, u području oko Priboja i nešto južnije”, konstatovao je Đurović.
On smatra da stanovnici zapadnog dela naše države neće imati probleme koje su imali oni na severu zemlje.
„To je posledica dugoročnog problema gde su mađarske vlasti svakodnevno nama vraćale stotine ljudi koji nisu imali nikakvu alternativu i nisu se vratili u svoje zemlje odakle su došli, već su samo bili gurani na našu teritoriju”, konstatovao je direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.
Kako je rekao, situacija na srpsko-bosanskoj granici je drugačija i treba mnogo vremena da bi se došlo do stadijuma organizovanja kriminalnih grupa kao na severu. Dodao je i da je na pomeranje migrantske rute uticalo i zatvaranje kampova na severu zemlje.
„Kampovi za prihvat izbeglica u Subotici, u Banatu i u Sremu su zatvoreni. U tom smislu ljudi nemaju gde da budu na severu, a kampovi u centralnoj Srbiji i na jugu postoje, pa ljudi teže tamo gde mogu da se zadržavaju”, rekao je Đurović.
Radoš Đurović je kazao da je prema procenama prošle godine više od 90.000 ljudi ušlo i prošlo kroz našu zemlju. Zaključio je da je teško proceniti tačan broj migranata koji se trenutno nalaze u Srbiji, ali da ih je u kampovima približno od 1.000 do 1.500.
Izvor: politika.rs
